„Ako niste na Instagramu – kao da ne postojite“, reći će vam danas svaki digital marketing stručnjak. I čini se da smo svi i sami postali svesni toga – jer po statistikama, broj Facebook i broj Instagram korisnika u Srbiji nikad nije bio bliži nego u 2019. godini. Pre dve-tri godine mlađoj generaciji je dosadilo da na Fejsu brišu komentare rođaka ili hajduju stvari od roditelja – pa su se preselili na novu društvenu mrežu. Ali sad je došlo vreme kada su ih oni od kojih su se skrivali pronašli i na Instagramu.
Zato, ako se i dalje pitate da li vredi uložiti u marketing na Instagramu – odgovor je: DA.
Odnosno, ako ste mislili da vredi ulagati u Facebook marketing, onda slobodno prebacite svoje budžete i na Instagram. Naravno, to je najlakši deo posla. Teže je ono što prethodi, a to je odluka o vrsti sadržaja koji ćete plasirate potencijalnim pratiocima, upotrebi influensera i podešavanju metrika kampanja.
Pa krenimo od osnova – Instagram Feeda.
Kako treba da izgledaju Instagram fotke?
Sigurno ste primetili da se sadržaj koji korisnici i brendovi dele na ovoj društvenoj mreži ipak razlikuje od onog na Facebooku. Postoji posebna, tzv. Instagram „estetika“, odnosno neko „opšte znanje“ korisnika o tome šta je „instagramično“ i kako fotografije koje se ovde postavljaju treba da izgledaju.
Kad su u pitanju fotke ljudi, glavni su selfiji, sa uključenim beauty filterima i suptilnim „blur“ efektom. Pozadina je uglavnom neka fotogenična lokacija, bilo da su u pitanju znamenitosti gradova, lepo uređeni ugostiteljski objekti ili nešto treće.
Fotke proizvoda, pak, teže minimalizmu i jednostavnosti – što bi se najlakše moglo opisati kao „Ikea“ stil. Ovo se najpre može primetiti kod raznoraznih kozmetičkih i modnih marki, dok je za FMCG (fast-moving consumer goods ili roba široke potrošnje, koja može lako i brzo da se nabavi u supermarketu) proizvode je karakteristično to da forsiraju „real-life“ slike konzumacije – na Instagram kanalima raznoraznih voda, sokova, grickalica, slatkiša, pa i alkoholnih pića, vidimo „stvarne“ ljudi koji u „stvarnim“ situacijama piju određeno piće ili jedu određenu hranu.
„Stvarno“ smo namerno stavili pod navodnicima, jer je na ovim fotkama sve izrežirano i isproducirano vrlo ozbiljno. Korišćeni su modeli za ove fotke, angažovani stilisti, šminkeri, fotografi, itd. Instagram fotke nam svakog dana serviraju idealnu stvarnost, svet koji ne postoji – u kom je sve vibrantno, ljudi uvek sređeni i lepi, proizvodi najbolji mogući, a ružni delovi grada ne postoje.
Da bi se postigao efekat te „lepe stvarnosti“ u kojima će proizvod koji prodajete izgledati odgovarajuće za Instagram, neophodne su vam dve stvari – dobar foto-aparat (na primer, neki Nikon ili Canon DSLR model za početnike, i adekvatan objektiv) i dobar fotograf.
Zapratite Slobodana Stojkovića ukoliko potražujete dobrog fotografa.
View this post on Instagram
Svakako, vi možete da budete multipraktik koji će posedovati dobar foto-aparat, znati da ga koristi profi i još umeti da se snađe u daljim programima za digitalnu obradu fotografija, poput Photoshopa ili Lightrooma.
Ukoliko niste ta osoba – možete angažovati nekog freelance fotografa koji vam za honorar može odraditi seriju fotografija vašeg proizvoda u raznoraznim postavkama, solo ili sa modelom/modelima, koje onda mesecima možete koristiti i kačiti na svom Instagramu. On će umesto vas brinuti o fokusu, kompoziciji fotografije, kolor šemi, balansu…
View this post on Instagram
I ne, čak i najbolji telefon na tržištu i dalje ne može da napravi fotografije ranga jednog običnog DSLR aparata.
Instagram Story – zasebni mikrosvet u okviru Instagrama
Za Instagram Story format, za razliku od posta na Feedu, važe neka druga pravila. Ovde možemo da budemo opušteniji, da kačimo i sadržaj sa telefona, koristimo sve engaging i zabavne opcije koje nam Instagram nudi – poput kviza, glasanja, ankete, odbrojavanja, GIF-ova, itd. To što je dostupan samo 24h nakon objave daju mu i neku vrstu „imuniteta“ da može da bude i goreg foto kvaliteta od onog glavnog sadržaja koji ostaje na vašem feedu nakon objavljivanja.
Možemo više da se poigramo video formatom, uz pomoć, na primer, Boomerang ili Superzoom efekta koje Instagram ima u svom interfejsu. S tim što smo ograničeni na 15 sekundi po storiju, kad je reč o dinamičnom formatu.
Preko Instagram Storija ljudi lakše stupaju u interakciju jedni sa drugima nego kad je reč o komentarima ispod posta – direktno u DM ili inbox mogu da pošalju reakcije, drugi sadržaj koji je u vezi sa vašim, da vas pitaju gomilu pitanja o onome što prodajete ili nudite na svom nalogu.
Za Instagram Story, kako mu i samo ime kaže, najbitnija je priča – šta je ono što ćete ispričati pratiocima kroz niz storija u toku jednog dana? Da li ćete uspeti da ih zainteresujete za ono što želite da kažete ili prodate, da li će stupiti u interakciju sa vama ili će samo „svajpovati“ dalje, na sledeći Story? Zato su najbolji storiji oni koji imaju jasnu strukturu, koji nude pratiocima nešto zauzvrat – bilo da je to zabava ili neka nova, važna informacija.
Kopirajting – šta pisati na Instagramu?
Da se razumemo – najvažniji sadržaj na Instagramu jeste onaj vizuelni. Za razliku od Fejsa, koji „trpi“ kilograme teksta, ovde to nije slučaj. Prvo što korisnici vide od vaše objave upravo je ogromna fotka, pa tek onda onaj mali sitni opis ispod koji se prekida ukoliko je predugačak, pa postoji ono tužno „see more“ dugme na koje retko ko na kraju klikne.
View this post on Instagram
Pitanje: Da li želite više video-treninga ili video-recepata na mom profilu?
Zato tekst koji stavljate uz fotke treba da bude kratak, efektan i bez mnogo „mudrovanja“. Izbegavajte citate koji su sad već i pticama na grani postali klišei i trudite se da budete što konkretniji u tom malom delu ispod posta.
Više pažnje usmerite na hashtagove (#), koji vam mogu pomoći da budete „vidljivi“ u okviru Instagram algoritma. Kako? Pa, ako ste vlasnik brenda koji proizvodi kreme za lice za žene, organskog porekla, ukoliko koristite #beauty, #cosmetics, #makeup, #organiccosmetic, Instagram će se potruditi da vaš sadržaj pokaže u „Explore“ delu aplikacije (ona lupica u donjem, desnom uglu).
Najgore što možete da uradite je da pod # stavljate samo ime brenda ili nešto nekontekstualno – onda ni Instagram neće moći da prepozna u koju tačnu „nišu“ spadate i kojim korisnicima, na osnovu njihovih interesovanja, bi odgovaralo da baš vas zaprate.
Instagram influenseri – cene i koliko to košta?
Bilo da ih volite ili ne – iskoristite ih dok traje njihovih pet minuta slave. U zavisnosti od toga iz koje kategorije je vaš prozvod – birajte i influensere. Da li je vaša target grupa ženska ili muška populacija, kojih godina, kakvih interesovanja?
Nakon što to odredite, pronađite influensere koje prati vaša ciljna grupa – bilo da su to beauty, fashion, fitness, food, vlog, gaming instagrameri.
Istraživanja i dalje pokazuju da će ljudi verovatnije kupiti proizvod koji im preporuči neko koga znaju, čak iako je to u pitanju samo Instagram lice koje prate.
Ukoliko vas zanima cena angažovanja influensera, ona zavisi od mnogo faktora – broja pratilaca, tipa angažovanja, veličine profila. Računajte da influensere koji imaju više od 50.000 pratilaca ne možete dobiti za manje od 300 evra po postu ili storiju. Sa takozvanim „mikroinfluenserima“ možete imati povoljniju saradnju, ali vam je potrebno više njih da biste postigli rezultate koje možete imati sa jednim većim profilom.
Instagram kampanje iz iskustva – da li znaze šta želite?
Iako je Instagram i dalje, koliko-toliko organska mreža, za razliku od Facebooka koji se u potpunosti pretvorio u paid platformu, kampanje vam mogu pomoći da brzo i efikasno dođete do mogućih, budućih pratilaca. Svakako je brža metoda nego shotgun follow odnosno manuelno zapraćivanje drugih naloga, sa nadom da će neko uzvratiti follow.
Pre nego što rešite da date novac Facebooku, razmislite, pre svega, koji je cilj vaše kampanje? Da li želite samo brand awareness, odnosno da reachujete što više ljudi koji do sada možda nisu čuli za vaš proizvod? Ili želite engagement kampanju – da pronađete ljude koji će reagovati na vaš sadržaj komentarom ili lajkom?
Mogućnosti ima mnogo, ali je na vama da razmislite šta vam je najpotrebnije. Nikako nećete moći da dobijete oba – pa nemojte mislite da je vaša brand awareness kampanja neuspešna ukoliko nemate mnogo komentara i lajkova na sponorisanom postu.
U tom slučaju je bolje da se pozabavite drugim metrikama – da li je broj pratilaca skočio od kad je kampanja aktivna, koliko ljudi je nakon što je videlo post kliknulo na profil da bi saznali šta još imate od sadržaja?
Obično se retko preporučuju link clicks kampanje na Instagramu, iz nekoliko razloga. Pre svega, ljudi retko odlaze sa ove mreže na neki drugi sadržaj. U svakom slučaju, procenat je daleko manji nego što je na Facebook link clicks kampanjama. Pre biraju da skroluju Feedom „u nedogled“ nego da prekinu to jer su videli neki post sa call to action buttonom. Još jedan razlog je što ljudi i dalje nisu navikli na ovakav sadržaj na Instagramu – oni su tu zbog lepih fotografija i zanimljivih storija.
Zato je preporuka da se sa link clicks kampanjama ide preko Instagram Storija – gde ljudi, kao što smo malopre pomenuli, mnogo lakše stupaju u interakciju sa sadržajem pa je verovatnije da će na call-to-action zaista i reagovati akcijom.
I na kraju, farme Instagram pratilaca vam nisu potrebne. Zašto? Zato što to nije marketing. Potrebno je da dođete do ljudi koje zaista zanima vam sadržaj ili proizvod, a ne do plaćenih pratilaca ili robotskih lajkova.
Sad, kad sve ovo znate, Instagram u ruke i srećno!
A ako vam se dopao tekst zapratite me ovde: Instagram.com/sonjafilred/.
Da li može još nešto da se postigne kampanjom na Instagramu osim brand awareness-a i link clicks-a?
Super vam je razmisljanje. Pogotovo se slazem kad je u pitanju sadrzaj. Cemu ogromni tekst kao blog post uz sliku. Za te stvari i postoji blog.
Sve ste rekli. Instagram je ogromna mreza i prosto je strasno ukoliko se njen potencijal ne koristi. Ali na pravi nacin.