Za francuskog književnika Aleksandra Dimu sigurno ste čuli, a verovatno i pročitali njegove knjige kao što su “Tri musketara”, “Robin Hud” ili “Grof Monte Kristo”. A da li ste znali da je tridesetih godina 19. veka ovaj čuveni pisac osnovao neku vrstu studija u kome je tim stvaralaca pisao na stotine priča prema njegovim idejama i instrukcijama, a koje je Dima potom po potrebi dorađivao? Nešto manje od veka kasnije, engleski pisac H. F. Lavkraft napisao je kratku priču “Zarobljen sa faraonima”, objavljenu u magazinu “Neobične priče” – i to za poznatog američkog iluzionistu Harija Hudinija, pod čijim je imenom priča objavljivana sve do 1939. godine, kada je i Lavkraft pomenut kao koautor.
Pojava da nepoznati ili čak i afirmisani autori pišu po želji i u ime drugih pisaca očigledno nije fenomen novijeg datuma, mada je u savremeno doba sve popularnija i to pod imenom goustrajting (eng. ghostwriting), ili pisanje iz senke.
Usluga goustrajtinga podrazumeva kreiranje sadržaja, odnosno pisanje teksta prema idejama i uputstvima naručioca, uz uslove unapred utvrđene ugovorom i dogovorenu isplatu za urađeni posao.
Pisanje se u ovom slučaju posmatra kao svojevrsna uslužna delatnost – osoba kojoj je iz određenog razloga potreban tekst određene vrste i obima, a nije u mogućnosti da ga sama napiše, naručuje datu uslugu od osobe koja za pisanje ima potrebne kvalitete, predispozicije i iskustvo. Kao što će ljubitelji ulja na platnu poručiti i kupiti gotovu sliku od umetnika koji se bavi slikarstvom, tako i klijent kome je potreban tekst isti naručuje od goustrajtera. Pritom je bitna razlika između dva navedena primera što u prvom slučaju slikar ima puno pravo da svoje delo potpiše sopstvenim imenom i prezimenom, dok se u drugoj situaciji pisac iz senke po pravilu odriče svih autorskih prava i delo u potpunosti prepušta klijentu, koji postaje zvanični autor napisanog.
Kome je sve potreban goustrajter?
Za uslugama goustrajtera danas najčešće posežu poznate i uticajne ličnosti iz različitih sfera – od slavnih muzičara i glumaca do političara i državnika. Razlog je mahom želja osobe koja je na određenom polju ostvarila uspeh i popularnost da svoj životni put zabeleži i predstavi javnosti u vidu autobiografije.
Primera radi, svoje životne priče u knjizi su ovekovečila svetski poznata imena poput Hilari Klinton, Nelsona Mandele ili Džona Kenedija, pri čemu nije tajna da iza nastanka ovih knjiga u potpunosti ili delimično stoje upravo goustrajteri. A budući da nam je digitalno doba donelo i nove načine izražavanja putem interneta, to se i potreba za goustrajtingom u svetu slavnih proširila i izašla van granica štampanih publikacija. Tako brojne poznate ličnosti imaju svoje ljude koji u njihovo ime i po njihovoj želji i instrukcijama pišu tekstove na njihovim ličnim blogovima ili kreiraju sadržaje za aplikacije, profile i stranice na društvenim mrežama.
Naravno, potreba za goustrajtnigom nije striktno rezervisana samo za poznate ličnosti – u cilju pisanja autobiografije, biografije ili memoara goustrajtere mogu angažovati i osobe koje ne pripadaju svetu poznatih i slavnih, ali imaju želju da ostave pisani trag o sebi ili članu svoje porodice. Najčešće su to ljudi čiji su životi po nečemu izuzetni, zanimljivi i specifični, koji su preživeli nešto nesvakidašnje što za čitaoce može biti intrigantno, edukativno i(li) nadahnjujuće. Bilo da je reč o osobi koja je učestvovala u nekom značajnom istorijskom događaju, proputovala svet ili se izborila sa teškom bolešću, postoji verovatnoća da će u nekom trenutku poželeti da njena priča ostane zapisana, kao i da će u tu svrhu odlučiti da uposli pisca iz senke.
Goustrajteri neretko imaju udeo i u nastanku književnih dela koja se objavljuju u nastavcima, u vidu serijala, gde čitavi timovi pisaca rade na tekstovima koji će biti potpisani “zajedničkim” imenom, zapravo pseudonimom. Tako je, na primer, Kerolin Kin izmišljeno ime koje se pojavljuje kao ime pisca detektivskog serijala o Nensi Dru, a iza čijeg nastanka zapravo stoji niz različitih autora. Osim toga, goustrajting u svetu književnosti uzima maha i u situacijama kada izdavačke kuće žele da povećaju broj izdatih naslova svojih popularnih autora čija se dela dobro prodaju, te unajmljuju veći broj goustrajtera koji će pisati pod njihovim imenom.
Iako nije čest slučaj, postoje i situacije kada poznati autori angažuju pisce iz senke kako bi produžili životni vek svog dela. Drugim rečima, posao goustrajtera u ovom slučaju je da prema autorovim uputstvima i idejama i u njemu svojstvenom stilu nastavi da stvara pod imenom datog pisca kada ovaj više ne bude bio u mogućnosti da piše. Primer je američka književnica Vidržinija K. Endrjus: njeno stvaralaštvo, zasnovano na kombinaciji gotskih horor motiva i porodične sage, nakon njene smrti osamdesetih godina prošlog veka nastavio je pisac Endrju Niderman, najpoznatiji po svom romanu “Đavolov advokat”.
Pored svega navedenog, goustrajterske usluge tražene su i kada su u pitanju tekstovi motivacionih govora i sličnih javnih obraćanja, korespondencija u vidu pisama ili imejlova, beleške, članci, eseji, knjige… O svojevrsnom stvaranju iz senke može se govoriti čak i izvan domena pisane reči, u oblastima poput muzike, gde autor iz senke komponuje muzičko delo po želji druge osobe – poznato je, na primer, da je čuveni Mocart bio plaćan od strane imućnih mecena da piše kompozicije u njihovo ime.
Kada je reč o klijentima kao pojedincima, nekoliko je najčešćih razloga zbog kojih naruočioci traže usluge goustrajtera. Naročito kada su u pitanju slavne ličnosti, nedostatak vremena za zahtevan i dugotrajan posao kao što je pisanje autobiografije često navodi poznate da za taj zadatak angažuju pisca iz senke. Takođe, bilo da je u pitanju biografsko ili književno delo, za kvalitetan konačan rezultat značajan je i talenat osobe koja piše, kao i umeće da se tekst organizuje i oblikuje na način koji će ga učiniti zanimljivim, čitljivim i smislenim. Budući da ni književni talenat ni veština pisanja nisu svojstvene svakome, to će ličnost koja se ostvarila na nekom drugom polju, ali joj izražavanje pisanom reči nije blisko, uposliti goustrajtera kao osobu za koju se podrazumeva da poseduje pomenute osobine.
Za razliku od „klasičnog“ autora nekog dela, osoba koja je odlučila da se bavi goustrajtingom neminovno se susreće sa izvesnim uslovima i dodatnim obavezama u svom radu. Najpre, iako je u stvaranje datog dela uložio dosta vremena i truda i koliko god bio zadovoljan napisanim, goustrajter mora da bude svestan i pomiren sa činjenicom da nastali tekst nije njegov i da na njega nakon završetka rada neće imati nikakva prava kao autor. Uglavnom se već potpisivanjem ugovora odriče svih autorskih prava nad tekstom, koji će po objavljivanju biti povezan isključivo sa imenom i prezimenom klijenta. S tim u vezi, pisac iz senke se obavezuje i na potpunu diskreciju kako za vreme rada, tako i nakon završenog posla. Naravno, u zavisnosti od želje klijenta, i ovde može biti odstupanja, pa se tako u nekim situacijama i ime goustrajtera može naći na naslovnoj strani uz klijentovo ime, odnosno, on može biti pomenut kao istraživač, saradnik ili čak koautor u nastanku knjige.
Dok je pisac koji piše za sebe u celokupnom procesu stvaranja “odgovoran” jedino sopstvenim idejama, ciljevima i inspiraciji, odgovornost goustrajtera usmerena je prevashodno ka klijentu. Naime, poručilac teksta je onaj ko na samom kraju treba da bude zadovoljan urađenim, pa je tako posao pisca iz senke određen i usmeren njegovim zamislima i uputstvima. Ovo podrazumeva da je goustrajter u obavezi da ostvari temeljnu i kontinuiranu komunikaciju sa klijentom, od samog početka rada pa sve do konačnog uobličavanja teksta.
Šta ovo znači u praksi?
Bez obzira na vrstu dela koje treba da bude napisano, klijent će izraziti svoju zamisao kada je u pitanju stil pisanja koji goustrajter treba da održava u tekstu. Dok će neko želeti da sadržaj bude napisan ispovednim tonom u prvom licu jednine, drugome će delovati prigodnije da priča bude ispričana objektivnije iz perspektive trećeg lica; nečija zamisao biće tekst napisan kitnjastim stilom, sa mnogo opisa i epiteta, dok će neko drugi zahtevati kratke, odsečne i jezgrovite rečenice – a o svemu ovome goustrajter mora voditi računa prilikom pisanja. Klijent se, pre svega, sa goustrajterom detaljno dogovara i o samom sadržaju dela. Događaji koji će biti ispričani, detalji kojima treba posvetiti naročitu pažnju, likovi koji će se pojavljivati kao glavni i sporedni i njihova karakterizacija, redosled dešavanja i način na koji će događaji i delovi teksta biti povezani – ključna su pitanja o kojima goustrajter dobija uputstva koja treba da sledi. Prilikom sklapanja ugovora definiše se i obim dela koje treba da bude napisano, kao i vremenski rok u kome bi celokupan posao trebalo da bude završen.
Čak i kada svi navedeni detalji budu dogovoreni, i dalje je neophodno da postoji kontakt između klijenta i goustrajtera, pri čemu je uobičajeno da klijent ima kontinuiran uvid u proces nastanka teksta. Drugim rečima, u određenim vremenskim razmacima ili nakon što goustrajter završi određenu količinu teksta (na primer, nakon svakog novog poglavlja) naručilac dobija tekst u štampanoj ili elektronskoj formi. Na taj način ima mogućnost da blagovremeno pročita novonastale segmente napisanog i reaguje ukoliko nečim nije zadovoljan, tj. da pruži predloge i sugestije eventualnih izmena.
Naročito ukoliko je u pitanju pisanje autobiografija ili biografija, velika je verovatnoća da će se goustrajter u svom radu susresti sa još jednom aktivnošću, a to je snimanje razgovora sa klijentom. Klijentu će možda biti jednostavnije da kroz razgovor ispriča detalje iz svog ili tuđeg života koje želi da obradi u knjizi, a pisac iz senke će u tom slučaju audio snimke ili njihove delove prekucati i koristiti ih kao osnovu na kojoj će dalje graditi priču. U ovom slučaju goustrajter se može oprobati i(li) pokazati i kao dobar intervjuista, koji će pažljivim slušanjem, ali i umesnim i umešnim pitanjima “izvući” iz sagovornika zanimljive detalje i kvalitetnu priču.
Stepen angažovanja goustrajtera u procesu nastanka dela može da varira u zavisnosti od želja i mogućnosti klijenta. Naime, kao što je najčešće slučaj, goustrajteru može biti povereno da prema datim uputstvima napiše i oblikuje sadržaj u celosti. Isto tako, njegov zadatak može biti i da uredi tekst koji je u potpunosti ili većim delom napisan, ali nije adekvatno uobličen i strukturiran da bi mogao da se posmatra kao završen i spreman za štampu. Svakako, goustrajeru bi pre sklapanja ugovora trebalo da bude predočeno šta se tačno od njega očekuje.
Iz svega navedenog da se naslutiti da posao pisca iz senke nije ni lak ni jednostavan, a zahteva i dosta vremena – u istraživanje, pisanje i uređivanje teksta za jednu knjigu uglavnom je potrebno uložiti od nekoliko meseci do godinu dana intenzivnog rada. Ipak, za uloženi trud goustrajter dobija ugovorenu zaradu, pri čemu se cena njegovog rada može računati po radnom satu, broju reči ili broju stranica, a isplaćuje se u celosti ili u ratama, nakon svakog završenog poglavlja ili druge dogovorene celine. Dogovoreni honorar trebalo bi da goustrajteru nadoknadi odricanje od autorskih prava, te samim tim i zaradu koju bi stekao autorskim objavljivanjem. Cene goustrajtinga drugačije su u različitim delovima sveta, a pisci iz senke najbolje su plaćeni na Zapadu, gde je najčešće potrebno izdvojiti početnu sumu od oko 40.000 dolara za uslugu pisanja knjige obima oko 200-300 stranica. Cena pisanje knjige iz senke u Srbiji je 10-20 puta jeftinija.
Iako ima dodatnih zadataka, goustrajter je takođe i oslobođen određenih obaveza koje ima „običan“ autor, osobito ako je u pitanju još uvek neafirmisan stvaralac: ne mora da brine o pronalaženju dobrog lektora, tehničkom uređivanju knjige, traganju za izdavačem, marketingu i promovisanju objavljenog dela… Njegov zadatak završen je onog trenutka kada rukopis bude gotov i klijent u potpunosti zadovoljan napisanim – dalja sudbina dela više nije deo njegove odgovornosti. Pored toga, bavljenje goustrajtingom može se posmatrati i kao neka vrsta vežbe – pisanje za druge goustrajter može doživeti i kao razvijanje i uvežbavanje sopstvenih spisateljskih sposobnosti i veštine oblikovanja teksta, koje će nekom prilikom primeniti i na pisanje sopstvenog dela. Ulazak u svet goustrajtinga podrazumeva i povezivanje sa izdavačkim kućama, agencijama i uopšte osobama koje se bave pisanjem ili izdavaštvom, pa samim tim donosi goustrajteru brojne kontakte koji mu mogu biti od koristi u daljem napredovanju.
Na kraju, pomenimo i da je goustrajting kao specifičan način stvaranja neretko bio zanimljiv i samim piscima, koji su ovaj fenomen uneli u srž svojih književnih dela. Tako je, na primer, jedna od glavnih linija radnje trotomnog romana „1Q84“ Harukija Murakamija zasnovana na priči o piscu iz senke; ovaj motiv pojavljuje se i u prvom objavljenom delu Dejvida Mičela “Napisano iz senke”, ali je obrađivan i dosta ranije, pa je tako još 1979. godine Filip Rot objavio kraći roman koji nosi naziv upravo „Goustrajter“.
Napisala Dijana Jelenkov
Komentariši