DIDS 2017 – moji utisci o „tajnama internet marketinga“

Konferencija namenjena efikasnijem korišćenju interneta: DIDS 2017 – tajne internet marketinga (traži, nađi, poseti) održana je 7. marta 2017, u Hotelu Metropol Palace Belgrade.

Ovaj tekst ne pišem da bih prepričavao predavanja sa konferencije, jer će to verovatno uraditi neko drugi… Predavanja su evergrin, odlična su, preporučujem da ih pogledate i više puta, jer su krcata korisnim informacijama. Verovatno će se ubrzo pojaviti online…

Razlog je taj što želim da početnicima i srednje iskusnim kreatorima sadržaja iznesem jedno tumačenje prezentovanih konstatacija. A kroz komentare možemo da ih prodiskutujemo.

U jednoj rečenici mogu reći da je organizacija konferencije bila veoma ozbiljna, bez propusta, po mojoj oceni čista desetka RNIDS timu.

A sada vratimo se tumačenjima i zaključcima

Zalažem se za tematsku omeđenost na celine „tehnički SEO“ o kojoj je pričao Geri Iješ i „kreativni SEO“ o kojem je pričao Lazar Džamić. Ovakva podela potkrepljena sa dva panela, jedan o iskustvima uspešnih IT stručnjaka, dugi sa osnivačima zanimljivih projekata, govori da su se organizatori potrudili da iznesu naziv konferencije.

Geri Iješ i kontrola kvaliteta web sajtova

Geri Iješ je jedan od glasnogovornika Gugla zadužen za kontrolu kvaliteta web sajtova i sadržaja na njima. Konkretno, zadužen je da iznosi informacije o prinicipima rada algoritma za pretragu i rangiranje sa jedne i webmastera sa druge strane.

Zbog specifičnosti tematike i neotkrivanja sitnjih detalja rada algoritma (da bi se što više izbegle zloupotrebe) ljudi iz Gugla imaju uvek nezahvalnu poziciju da govore o novim funkcionalnostima ne smejući da otkrivaju previše toga. Zbog toga zvuče nekad kristalno jasno, a često šturo.

Ako ste početnik, za sve rečeno treba vam tumačenje da bi imali jasniju percepciju o tome gde najverovatnije plovi ovaj brod.

Geri je priznao da Gugl algoritam rangiranja nije savršen, da se žestoko bore protiv dupliciranih sadržaja (preko 65% interneta je dupliciran) i spama, a u kontektsu nacionalnih RS domena evo šta je rekao.

Kako hreflang meta tag utiče na SEO?

Meta tag dana, mistični hreflang, govori Guglu kojoj lokaciji i surferima kog jezika je sadržaj namenjen. Ako imate običan jednojezični sajt preskočite ovu tačku.

Ovaj tag je namenjen multijezičnim sajtovima, i obavezno ga treba proučiti, ako planirate ekspanziju na nova tražišta sa jednim sajtom. Kod nas na Balkanu je uvek komplikovana situacija, jer ni Gugl ne može idealno da razlikuje balkanske jezike: srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski.

Ako planirate nastup na sva ova tržišta moj savet je da nastupite sa 4 sajta u potpunosti lokalizovana, na primer, SeoExpert.rs, SeoExpert.hr, SeoExpert.ba i SeoExpert.me ili da kreirate samo jedan sajt, na primer SeoExpert.expert i onda implementirate hreflang na 4 verzije kako je objašnjeno u donjem video klipu.

Kako canonical meta tag utiče na SEO?

Pravilna kanonizacija eliminiše duplicirani sadržaj. Da bi ovu rečenicu razumeli, detaljno pročitajte članak: indeksiranje i deindeksiranje web strana. Sa ovim nemojte da se igrate i kanonizaciju shvatite na najozbiljniji način.

Kako socijalni signali utiču na SEO?

Na pitanje da li su socijalni signali „ranking faktor“, Geri je odgovorio sa „Ne“ uz obrazloženje, da je posle naglog prekida saradnje od strane Tvitera, Gugl  odlučio da ne koristi signale koji „nisu njegovi“ kao uticajne signale.

To jeste u osnovi tačno, ali Geri je mislio isključivo na direktni uticaj.  Praksa pokazuje da socijalni signali i te kako mogu da utiču da SEO.  Kako? Tako što pri većoj vidjivosti vaših sadržaja, povećavate i šansu za prirodni ili editorijal link od webmastera sa nekog drugog sajta.  Profesionalno vođenje Facebook strana je odlično za link earning.

Kako https utiče na SEO?

Po ovoj tački Gari je bio veoma jasan. Pređite na https. Ovaj signal je lako implementirati u algoritam i tu prosto nema dileme i nejasnoća.

Biće puno posla i za hosting kompanije u Srbiji koje prodaju SSL sertifikate (pogledajte cene SSL sertifikata) ali i za web developere, budući da treba reorganizovati interne linkove ako nisu relativni i uraditi temeljan pretres web sajtova da bi sve lepo radilo na novoj, tj. sigurnoj verziji sajta. Ako planirate da počnete sa link bildingom, prirodan početak može uslediti nakon https migracije.

Geri je bio odličan i mogu reći natprosečno neposredan u odgovorima publici. Raduje me što nije spomenuo Schema.org paradigmu, koja je sve bitniji onpage faktor. Pitanje je trenutka kad će Gugl početi da više nagrađuje sajtove koji su implementirali Schemu (april prošle godine je bio krajnji rok za responsive dizajn, 2017 će verovatno za https, a Schema će verovatno doći na red od 2018).

Lazar Džamić – StEO ili Story Engine Optimization

Sve prethodno nabrojano spada u formu, odnosno vrh ledenog brega. A preduslov forme je suština. I treba razlikovati formu od suštine. Ko je kvalifikovaniji da priča o suštini, koja se u ovom konktekstu može nazvati samo „kreativnost“, nego Lazar Džamić?

Za one koji ne znaju, Lazar Džamić je ispred Gugla tokom jedne decenije obučavao najveće oglašivače (brendove poput „Forda“ i sličnih koji troše od 100 miliona dolara pa naviše na godišnjem nivou) kako da budu kreativni u oglašavanju na Guglovim platformama.

Po Lazaru, internet je metamedij jer sve prethodne medije objedinjuje u sebi. Moderan marketing, mora biti „masivan“, tj. da ima „rič“, ali i da je direktan.

Zanimljivost: 54% oglasa na internetu nije bilo primećeno ni 1 sekund.

Kako pažnja uvek kaska za sadržajem, treba voditi veliku borbu za nju, tj. treba upasti u budnu svest surfera. Drugim rečima, to osvajanje pažnje je velika magija. U eri lakog ignorisanja, kako Lazar naziva današnji trenutak, treba biti vrlo kreativan za ostvarivanje ove emotivne rezonance.

Nulta početna tačka je dobar sadržaj. Ali šta je to dobar sadržaj?

Dobar sadržaj je onaj koji može da osvoji pažnju. Kad se ovo ostvari, onda tek treba opravdati nameru surfera konkretnom korisnošću. Lazar kaže da sadržaj na sajtu mora da bude i širok i dubok. Kad jednom surfer dođe, treba se potruditi da ne ode tek tako, treba ga zadržati. Odlična taktika jeste da sadržaj bude autentičan, pa je dobar trenutak je da se zapitate „koliko sam autentičan„?

Mala napomena: nema pumpanja sadržaja, za suštinski kvalitetne sadržaje ne važi hiperprodukcija.

Nevidljivi partneri

Suština cele priče je da su na konkurentnim tržištima CM (content marketing) i SEO nevidljivi parnteri. Nema prirodnih linkova (najbitniji SEO faktor), tj. link earninga, ako nema ekspertskih sadržaja. SEO bez content marketinga prosto ne funkcioniše.

Brend šift kao finalni cilj

Lazar je kroz 3H primer pokazao kako posle prave content strategije dolazi do brend šifta, kao finalnog cilja. Kad Lazarevo predavanje bude online, okačiću ovde, da možete da pogledate još jednom. Do tada pričitajte moju recenziju njegove knjige „Čaj od šljiva„.

Panel sa Jelenom, Bastom i Vargom

Ali ne govorim o panelu Ivana Rečevića koji ste gledali. Govorim o panelu koji se odigrao uveče na žurci. I on se dešava samo onima koji lično posete konferenciju. Konzumeri sadržaja preko strima nemaju priliku za ovo, te zato treba ići na konferencije.

O lucidnošći Miroslava Varge pisaće drugi, a ja ću podeliti sa vama jednu tajnu:

Dve strane medalje dobrog online nastupa su svakako content marketing sa jedne, i pravilan mix SEO, PPC i social media taktika sa druge strane. Ali da bi medalja bila medalja, ona mora imati i onu tanku treću cilindričnu stranu koja ih spaja… a tu se ubrajaju uglavnom iracionalni faktori poput: sreće, inspiracije, kreativnosti…

U par slika, to može da izgleda ovako 🙂

Za kraj jedno VELIKO hvala Jeleni Ožegović na gostoprimstvu, odličan je domaćin!