Proces optimizacije nije nužno vezan za optimizaciju ključnih reči na Guglu. Vezan je za svaku oblast života. Kako mi je proces učenja, pogotovu samoobrazovanje omiljena tema, želim da posebnu pažnju posvetim učenju još iz jednog ugla.
Reč je o pospešivanju kreativnosti i motivacije tokom samog procesa učenja.
Drugim rečima, govorićemo o tome kako uneti nove porcije energije u proces učenja kad stvari malo zapnu, ili ako mogu tako da kažem, govorićemo o procesu „optimizacjie učenja„, pre svega vezanog za mlade.
Zamislite koliko bi svet bio lepši da obrazovni sistemi promene fokus sa nepotrebnih podataka na motivacioni proces ka samoaktualizaciji deteta kroz jačanje njegovog samopouzdanja, pospešivanje motivacije, razumevanju suštine i izgradnje ličnosti?
U tom cilju, ideja je da vam prezentujemo neke nove i zanimljive metode i alate, te moj današnji sagovornik na ovu, po meni veoma zanimljivu i aktuelnu temu je: Iva Pavlović Pušica, autor i voditelj NLP Treninga i radionica za decu i tinejdžere, ali i studente, nastavnike, pa i roditelje.
#1 Vi ste verovatno jedini u Srbiji ko je krenuo sa NLP sistemima na polju edukacije mladih? Odakle ta ideja?
Ideja se javila još dok sam pohađala NLP edukaciju i sa kolegama iz grupe razmišljala i razgovarala koliko bi fenomenalno bilo da smo sve te tehnike i veštine stekli još u tinejdžerskom dobu, ili još ranije. Koliko bismo brže i lakše prolazili kroz izazove koji nosi taj period.
U to vreme sam radila kao profesor u srednjoj školi i kako sam sticala znanja iz te oblasti, tako sam polako primenjivala te veštine u svakodnevnom radu u školi, kao i sa svojom decom – sinom koji je tada imao 5 godina i ćerkom koja je imala 2 godine. I deca i ja smo bili oduševljeni rezultatima.
Tako sam odlučila da uradim u školi jednu anonimnu anketu i da ispitam da li su tinejdžeri spremni da rade na svom ličnom rastu i razvoju, kao i koje su to oblasti i teme koje ih najviše zanimaju, gde se suočavaju sa najvećim problemima i izazovima.
U anketi su učestvovali učenici od I do IV razreda srednje škole. Rezultati ankete su pokazali da tinejdžeri imaju najviše problema sa niskim samopouzdanjem, tremom, nedostatkom motivacije za učenje, upravljanjem emocijama, samodisciplinom, preuzimanjem odgovornosti, lošom organizacijom vremena. Spremni su i da uče kako da komuniciraju efikasnije sa roditeljima i vršnjacima, da se oslobode straha od neuspeha, da veruju u sebe i svoje sposobnosti.
To me je inspirisalo da osmislim program edukacije koji će da obuhvati sve ove teme na jedan zanimljiv način, prilagođen njihovom uzrastu. Moja misija od tada je da budem podrška i inspiracija mladim ljudima da ostvare svoje snove, da unaprede svoj život i iskoriste svoj ogromni potencijal. Da shvate da oni imaju moć da upravljaju sobom i da su oni kratori svog života. Tako sam i osnovala 2013. godine Centar za edukaciju i lični razvoj – NLP za mlade.
Istraživanje mi je poslužilo kao polazna osnova za Trening NLP za tinejdžere, moj autorski program koji je nastao 2013. godine I od tada je sastavni deo naših redovnih edukacija za mlade.
Nešto kasnije sam osmislila I program edukacija za decu mlađeg školskog uzrasta (od 7-11 godina) – Trening NLP za decu. Osim ovih Treniga u ponudi su i edukacije za roditelje, radionice za studente i nastavnike.
#2 Da li su roditelji prezauzeti iz ugla potreba svoje dece? Da li su danas deca otuđena od roditelja u sve većoj meri i prepuštena svom okruženju?
Moji klijenti su uspešni ljudi koji su ostvareni u svojim profesijama i koji su svesni da je deci, kao i odraslima danas neophodno dodatno, neformalno obrazovanje. Jednostavno ono što nauče u školi nije dovoljno kako bi deca na pravi način bila pripremljena za život i kako bi uspešno savladala mnogobrojne izazove koje nosi period odrastanja.
S obzirom na to da sam u sistemu formalnog obrazovanja radila 11 godina, svesna sam i dobrih i loših strana današnjeg obrazovanja. Bilo bi divno i korisno da deca ove veštine kojima ih ja podučavam uče u školi još od prvog razreda, ali nažalost nije tako.
S druge strane roditelji su prezauzeti i nemaju dovoljno vremena ili nisu edukovani da bi na pravi način pomogli svom detetu da prevaziđe izazove odrastanja koji se menjaju kako dete raste. I taman kad pomislite – Ovo sam rešio, pojavi se nešto novo na čemu treba raditi sa decom.
Vaspitanje i obrazovanje dece su svakodnevni posao i važno je da postoji kontinuitet u radu. Roditelji ne bi trebalo da čekaju da nastane problem koji sami ne mogu da reše, pa da potraže pomoć stručnjaka, već je najbolje delovati preventivno, tj. pre nego što problem nastane.
Poruka roditeljima je da grade odnos poverenja, ljubavi i uzajamnog poštovanja sa decom od najranijeg detinjstva, da se sa njima povezuju svakodnevno kako bi imali dobru bazu kada deca uđu u pubertet i kada se javljaju mnogo veći izazovi i potencijalni problemi. Ako su gradili dobar odnos sa detetom od detinjstva, dete će najverovatnije imati poverenja u roditelje i moći će da otvoreno razgovara sa njima.
#3 Šta su po Vašem mišljenju najčešći problemi dece u procesu učenja, ali i sazrevanja generalno?
Problemi u učenju najčešće se javljaju kada dete krene u 5. razred i kada je gradivo obimnije. Učenje postaje dosadno zato što deca nisu naučila kako da uče na zabavan kreativan način. A zabava je deci veoma važna i nalazi se visoko na listi njihovih vrednosti.
Pogotovo u današnje vreme kada deca (nažalost) provode puno vremena na telefonu, računaru ili tabletu, igrajući igrice koje su im zabavne, gde je sve brzo i lako – brzo se dobijaju nagrade, novi životi, prelazak na sledeći nivo.
A učenje zahteva vreme, stpljenje, istrajnost…
Ono na šta se roditelji najčešće žale i zbog čega dolaze kod mene je loša koncentracija, nemotivisanost, lose ocene, loša organizacija vremena, trema.
U školi se ne uče određene veštine koje su deci potrebne u današnje vreme i koje će im biti potrebne u budućnosti, zbog čega su roditelji prinuđeni da decu nakon škole vode na dodatne aktivnosti. Sve to zahteva dodatno vreme, zbog čega su deca umorna, preopterećena, neispavana, tako da su onda dodatno pod stresom, a sve ovo utiče i na kvalitet učenja i školski uspeh.
Deca u suštini vole da uče.
Odgovornost je nastavnika da decu zainteresuju i motivišu. Deca vole predmete koje im nastavnici predstave na pravi način, kreativno, primereno njihovom uzrastu i interesovanjima.
Ono što iz mog trinaestogodišnjeg iskustva u radu sa decom mogu da kažem je da deca nisu previse zahtevna, da mogu biti vrlo motivisana i zahvalna ako osluškujete njihove potrebe, ako ste spremni da se potrudite i ako shvatate da ste vi odrasla osoba, da vi kao nastavnik formirate klimu u razredu, da je vasa odgovornost da ih naučite u skladu sa njihovim stilom učenja. Da od vas kao nastavnika zavisi.
Zato je važno da decu naučimo kako da uče na zabavan, kreativan, brz i lak način…
I to je moguće uz pomoć određenih tehnika koje se mogu savladati relativno brzo. Važno je da nauče kako da uključe maštu, krativnost, boje, slike, emocije u proces učenja. Da otkriju svoj stil učenja, tj na koji način najbolje uče – da li na vizuelan, auditivan ili kinestetički način. Da uče pomoću asocijacija, imaginacije, vizualizacije, muzike.
Da koriste obe moždane hemisfere. U školi se potencira uglavnom linearan način učenja zbog čega učenje i postaje dosadno.
Još je Ajnštajn rekao: “Mašta je važnija od znanja”.
Ono što može pomoći je da deca nauče da uče pomoću mapa uma – da crtaju, zamišljaju, da uče pomoću imaginacije, asocijacija, da nauče da čitaju brže i efikasnije, da nauče bar osnovne memorijske principe, kako funkcioniše memorijski ciklus, kako da poboljšaju pamćenje i prisećanje, zašto je važno da uče redovno
Važno je i da nauče kako da poboljšaju svoje mentalne sposobnosti i da dovedu sebe u pozitivno, resursno stanje.
Da nauče da se oslobode treme, da motivišu sebe, da otkriju zašto im je učenje važno, da upravljaju svojim vremenom, da imaju jasnu viziju svoje budućnosti, da kreiraju inspirativne ciljeve, da se opuste. Za ovo ne postoji bolji set alata od Neuro Lingvističkog Programiranja.
A onda i učenje postaje lakše, brže, efikasnije, zabavnije, a deca imaju više slobodnog vremena na raspolaganju za ono što zaista vole.
#4 Koje vrste radionica imate u svom programu?
Naš program edukacije obuhvata:
- petomesečni Trening NLP za tinejdžere – za uzrast od 11-18 godina
- Trening NLP za decu – za uzrast od 7-11 godina,
- jednodnevne radionice za tinejdžere i decu
- Napredni trening NLP za tinejdžere
- Trening za odrasle – NLP Balance Blus
Takođe u ponudi su i programi za odrasle, za roditelje, kao i individualni rad sa klijentima – coaching. Osim NLP metodologije, programi uključuju i tehnike super učenja, coaching tehnike, Points of You metodologiju.
Sve ove metodologije i tehnike podstiču kreativno razmišljanje, dovode do novih spoznaja i dubokih uvida. Pomažu deci i mladima da postignu veći uspeh u školi, na fakultetu, u sportu, u međuljudskim odnosima, da efikasno upravljaju svojim emocijama, vremenom, da osmisle jasnu viziju svoje budućnosti, da kreiraju i realizuju svoje ciljeve.
Pre svega da osveste svoje resurse, talente i ogroman potencijal koji nose u sebi, a kojeg najčešće nisu ni svesni.
#5 Da li nam možete opisati kako ukratko izgleda program radionice za „upravljanje emocijama“ ili „za povećanje samopouzdanja“ i šta se desi posle nje?
Na radionicama deca i mladi uče na zabavan način, interaktivno, kroz igru, crtanje, praktične vežbe i komunikaciju NLP tehnike za jačanje samopouzdanja i upravljanje emocijama, kreiranje ciljeva, jačanje motivacije, kao i druge NLP veštine. Uglavnom su u pitanju mentalne vežbe koje su jednostavne i lake i pomoću kojih deca mogu dovesti sebe u dobro stanje relativno brzo.
Važno je da vežbe koje nauče na radionici nastave da primenjuju svakodnevno dok ne postanu nova navika. Ono što se mladima i deci posebno dopada je što su te vežbe lake, jednostavne, zabavne, izvode se brzo, mogu da ih primene i u školi i kod kuće, bilo gde.
A najvažnije od svega je da deluju i da se rezultati vide odmah ili za relativno kratko vreme.
#6 Da li postoji i šta je to super učenje?
Super učenje je brzo, lako, kreativno i uspešno učenje koje razvija kreativno razmišljanje.
Zašto je učenje dosadno?
Školski sistem više pridaje značaj razvijanju leve moždane hemisfere (logičke), koja se bavi analizom, brojevima, slovima, linearnošću, listama, logikom. Desna hemisfera (kreativna) voli slike, boje, ritam, maštu, sanjarenje, sintezu. Kada se spoji rad leve i desne hemisfere koristimo potpuni kapacitet našeg mozga, koji može da radi mnogo bolje. A ovo se može postići crtanjem mapa uma, vizualizacijom, primenom odgovarajućih memorijskih principa – imaginacijom i pomoću asocijacija.
Da bismo lakše zapamtili nešto možemo zamisliti nešto što je smešno, a povezano je sa temom, možemo da preuveličamo, da zamislimo u glavi film, da dodamo boje, pokret, emocije. Dok slušamo nastavnika ili čitamo lekciju u glavi možemo da zamišljamo slike ili filmove koji su zabavni i neobični, jer naš mozak voli sve što je šašavo, neobično, živo, u pokretu, šaljivo.
Važno je i da deca nauče da čitaju brzo, jer što brže čitaju bolji su koncentracija i pamćenje. Osim ovih ima još puno memorijskih principa koje deca rado i lako prihvataju jer uključuju maštu, asocijacije, kreativno razmišljanje, igru i zabavu. A ono što je zabavno se najlakše i najbrže zapamti. Tako učenje u stvari postaje na neki način igra. To je ono što se deci najviše dopada i zbog čega rado dolaze ponovo u naš Centar.
Osim tehnika koje deci pomažu u učenju, često je potrebno otkloniti otpor, blokade i negativna uverenja koja su nastala tokom školovanja, a koja sprečavaju decu da postignu uspeh kakav žele.
Sve ovo i još ponešto deo je našeg koncepta Superučenja.
#8 Ljudi uglavnom ne razlikuju inspiraciju od motivacije. Da li vi inspirišete ili motivišete decu na vašim radionicama?
Kad smo inspirisani mi smo na višem nivou svesti, razmišljamo o tome šta je naša životna svrha, naša plemenita vizija. Zašto smo na ovoj planeti, kako možemo da doprinesemo, da pomognemo, da pokrenemo druge da pronađu svoju svrhu, svoj plemeniti cilj, šta je to što je više od nas samih.
Vizija je predstava o tome kako će biti kada ostvarimo svoj cilj. Važno je da nam pogled bude sve vreme usmeren ka viziji, a ne samo na koracima, zadacima i problemima koji su neminovni na putu ka cilju, a koji ponekad nisu baš lagani i zabavni. Iz vizije mi crpimo energiju, unutrašnju motivaciju i snagu za sve korake koji su stepenice na putu ka cilju.
Motivacija je takođe važna, jer predstavlja snagu i energiju koju je potrebno da svakodnevno ulažemo kako bismo realizovali našu svrhu, viziju, ciljeve. Ona može biti spoljna – nagrada, kazna, pohvala, kritika. I unutrašnja, koja je jedina prava, koja nas pokreće i koju imamo onda kada radimo stvari koje volimo, koje su nama lično važne, kada znamo zašto nešto radimo i zašto nam je to važno.
Trudim se da pre svega inspirišem decu da ne odustaju kada je teško, da neuspeh ne postoji, već da su greške samo učenje da sledeći put postupe drugačije. Pre svega da pronađu cilj koji im je dovoljno važan i inspirativan kako bi bili istrajni i kada sve ne ide glatko.
Ono što me posebno raduje, osim uspeha koje ostvaruju moji polaznici je to što dosta njih nakon NLP edukacije u našem Centru, želi da studira psihologiju, da se dalje edukuju u oblasti Neuro Lingvističkog programiranja i coachinga, da se bavi rastom i razvojem ljudi.
Već sada žele da budu pokretači pozitivnih promena u svom okruženju. Nije li to sjajno!
Neki od njih organizuju u svojim školama radionice kako bi inspirisali i motivisali svoje vršnjake sa idejom da je Sve moguće! Zamislite samo kakve ćemo sjajne generacije dece i mladih imati u budućnosti! Ovo smatram svojim najvećim uspehom.
#9 I za kraj, vodili ste preko 1000 radionica za decu, studente, roditelje? Šta je vaš najbitiniji savet roditeljima u procesu edukacije dece?
Pre svega da su oni prvi i najvažniji učitelji svojoj deci. Da su prvi uzori i da obrate pažnju kakav je njihov stav prema obrazovanju, jer deca uče po modelu, ugledanjem.
Nije nevažno šta roditelji govore detetu, ali je mnogo važnije kako se oni sami ponašaju, razmišljaju, kakvi su im stavovi, uverenja, odnos prema drugima, koje su njihove vrednosti. Roditelji bi trebalo da najbolje poznaju svoje dete, njegove jake strane, talente, ali i mane i slabosti.
Važno je i da ne očekujemo savršenstvo od deteta, jer ni mi nismo savršeni kao roditelji. Pohvaliti dete za svaki trud, napredak, prihvatiti i prigrliti njegovu nesavršenost, voleti bezuslovno, pažljivo postaviti prioritete i mudro odabrati učitelje svojoj deci je moj savet roditeljima.
Ulaganje u obrazovanje je najbolja moguća investicija – to je ono što vam niko nikada ne može oduzeti.
Osim formalnog obrazovanja i onoga što deca nauče u školi, danas je neophodno da se deca kao i odrasli dodatno obrazuju. Da nauče veštine koje su im potrebne kako bi lakše savladali izazove odrastanja i bili spremniji za budućnost koja je neizvesna.
Verovatno će se mnogi od njih baviti zanimanjima i poslovima koji danas i ne postoje i zbog toga je važno da nauče da budu fleksibilni, da veruju u sebe i svoje sposobnosti, da uče sa lakoćom kako bi imali veće mogućnosti izbora.
Visitor Rating: 5 Stars